aaa

Šta slušam inače od muzike? Najdraži film’ šta ima? Ne znam, kad sam mrtva taj dan kad me to isto pitaju, onda je ne znam, ništa. Ako nisam taj dan to radila, nisam nikad. Ako nisam slušala muziku taj dan(da, desi mi se.) onda ne znam šta slušam inače. Nije ovo nikakva filozofija, nije. Niti je nešto duboko, da zaboli um. Ne, to sam samo ja. Nije ni da mi je moto živim u sadašnjosti, ali može se zaključiti, samo je ovo loša strana življenja u sadašnjosti. A, bravo, oktrila sam lošu stranu, juhu. Ne čovječanstvu, ali bar sebi jesam. Da se ne uzbuđujemo previše. I tako, mrtvo more, ovih dana. Pročitala sam par starijih pisama, koje nisam ovdje objavljivala. Malo zrelija, ili ne. Odlučila sam da se vratim, ozbiljnija, ili pak da ispoljavam svoje djetinjarije ovdje. Doduše, s manje frustracija, obećajem. Tu je došlo do manje promjene, i biti ću podnošljivija.
Čujemo se ubrzo, čitao ne čitao.

Komentariši